Page 82 - Glasbenopedagoški zbornik Akademije za glasbo v Ljubljani / The Journal of Music Education of the Academy of Music in Ljubljana, leto 9, zvezek 18 / Year 9, Issue 18, 2013
P. 82
AN ADAMIÈ (1912–1995)
prilikom posete Reprezentativnom orkestru Garde u kojem sam tada bio prvi solo hornist i
povremeno nastupao kao dirigent. Seæam se da je imao na raspolaganju sobu na IV spratu
zgrade SAKOJ-a u Mišarskoj ulici u Beogradu.
U Biltenima Saveza kompozitora Jugoslavije za 1971. godinu (urednica Marija Koren)
spominje se uèešæe Bojana Adamièa na Simpoziju o jugoslovenskoj muzici s temom
„Polo aj kompozitora i njegovog umetnièkog dela“ (odr anom na Zlatiboru u aprilu
1971.). Referenti „O organizacionim problemima današnje jugoslovenske muzike“ bili su
Boris Urlih, Ivo Vuljeviæ i Bojan Adamiè (popularna muzika). Na VI kongresu SAKOJ-a
odr anom u septembru 1971. godine u Pr nu, u Crnoj Gori, predsedavao je popodnevnom
sednicom prvog dana kongresa.
Zanimljive su opaske Bojana Adamièa zabele ene u èasopisu Zvuk br. 2 iz 1973.
godine, gde zahvaljuje svome bivšemu profesoru Slavku Ostercu na toleranciji i
priznavanju vrednosti svakoj vrsti muzike, istakavši da svaki kompozitor stvara muziku
svoga podneblja. Takoðe se osvrnuo na razvoj d eza i popularne muzike zapa ajuæi kako
stvaraoci tra e nove, modernije puteve, što ih udaljava od široke publike kojoj je
najprivlaènija tradicija koja se se sporo menja i napreduje. Istakao je nedovoljnu brigu
odgovornih institucija za oblikovanje ukusa najšire publike, naroèito mlade, gde, kao
stihija uspevaju „biznismeni“ koji su narodnu dušu ulovili u svoje mre e. Posebno je
naglasio da „zabavnjaci“ kod nas retko dobiju društvena priznanja.
Da, to je bilo vreme kada se sva muzika koja nije bila simfonijska ili operska, smatrala
manje vrednom.
Ipak, vredno je spomenuti da je Savez kompozitora Jugoslavije delegirao struèni iri
za Omladinski festival u Subotici i na taj naèin pomagao stvaralaštvo kvalitetne popularne
muzike. Uz Vojislava Simiæa, Dragišu Dukiæa, Aleksandra Koraæa, ivka Dimitrijeviæa,
Stevana Radosavljeviæa, Vanju Lisaka, Miroslava Antiæa i druge poznate muzièare i
pesnike, Bojan Adamiè je bio èlan i predsednik struènog irija festivala od 1962. do 1974.
godine. Bio je anga ovan i kao aran er, ali su u dokumentaciji subotièkog festivala ostale
zabele ene samo neke pesme: 1964. – Prvi školski dan (Svetozar Radiæ) i Tiha luna, 1972.
– Pastirica (Jovica Škoro), 1973. – Tri enske (Marko Brecelj) i Kara Te Gozlum (Husein
Kazas). Sve pesme s festivala 1971., 1972. i 1973. godine Bojan Adamiè je snimio s
Velikim zabavnim (revijskim) orkestrom Radio Televizije Beograd, o èemu postoji
detaljna dokumentacija i snimci u Fonoteci Radio Beograda.
Kako se seæa Vojislav Simiæ, koji je od prvoga dana bio s Adamièem u struènom iriju,
jedne godine je na konkurs pristiglo 560 kompozicija. Iako je veæina bila pisana
diletantski, Bojan Adamiè je zahtevao da se svaka pregleda i prosvira, da ne bi sluèajno
promakao kakav zanimljiv referen. Jednom je, na ruèku u domu Vojislava Simiæa u
Beogradu, Bojan Adamiè rekao svom kolegi i saborcu za afirmaciju d eza i popularne
muzike da, svako ko se eli ozbiljno baviti ovim poslom ne mo e obedovati i spavati „po
satu“, nego kada mu muzika dopusti. Simiæ se seæa da je Bojan spavao po dva sata i budio
se oran da nastavi rad. Takoðe se seæa i Adamièeve brze vo nje u njegovoj Alfa Romeo
Ðuliji, kada su mu se leða zalepila za naslon sedišta. Usput, tako sam se i ja oseæao kada
me je, s još dvojicom kolega iz Umetnièkog ansambla JNA, Bojan Adamiè 1966. godine
vozio od Kranja do Ljubljane.
U Fonoteci Radio Beograda postoji 96 snimaka koje je Bojan Adamiè uradio kao
dirigent. Od toga 44 je snimljeno u studijima RT Ljubljana, sa simfonijskim, plesnim,
82
prilikom posete Reprezentativnom orkestru Garde u kojem sam tada bio prvi solo hornist i
povremeno nastupao kao dirigent. Seæam se da je imao na raspolaganju sobu na IV spratu
zgrade SAKOJ-a u Mišarskoj ulici u Beogradu.
U Biltenima Saveza kompozitora Jugoslavije za 1971. godinu (urednica Marija Koren)
spominje se uèešæe Bojana Adamièa na Simpoziju o jugoslovenskoj muzici s temom
„Polo aj kompozitora i njegovog umetnièkog dela“ (odr anom na Zlatiboru u aprilu
1971.). Referenti „O organizacionim problemima današnje jugoslovenske muzike“ bili su
Boris Urlih, Ivo Vuljeviæ i Bojan Adamiè (popularna muzika). Na VI kongresu SAKOJ-a
odr anom u septembru 1971. godine u Pr nu, u Crnoj Gori, predsedavao je popodnevnom
sednicom prvog dana kongresa.
Zanimljive su opaske Bojana Adamièa zabele ene u èasopisu Zvuk br. 2 iz 1973.
godine, gde zahvaljuje svome bivšemu profesoru Slavku Ostercu na toleranciji i
priznavanju vrednosti svakoj vrsti muzike, istakavši da svaki kompozitor stvara muziku
svoga podneblja. Takoðe se osvrnuo na razvoj d eza i popularne muzike zapa ajuæi kako
stvaraoci tra e nove, modernije puteve, što ih udaljava od široke publike kojoj je
najprivlaènija tradicija koja se se sporo menja i napreduje. Istakao je nedovoljnu brigu
odgovornih institucija za oblikovanje ukusa najšire publike, naroèito mlade, gde, kao
stihija uspevaju „biznismeni“ koji su narodnu dušu ulovili u svoje mre e. Posebno je
naglasio da „zabavnjaci“ kod nas retko dobiju društvena priznanja.
Da, to je bilo vreme kada se sva muzika koja nije bila simfonijska ili operska, smatrala
manje vrednom.
Ipak, vredno je spomenuti da je Savez kompozitora Jugoslavije delegirao struèni iri
za Omladinski festival u Subotici i na taj naèin pomagao stvaralaštvo kvalitetne popularne
muzike. Uz Vojislava Simiæa, Dragišu Dukiæa, Aleksandra Koraæa, ivka Dimitrijeviæa,
Stevana Radosavljeviæa, Vanju Lisaka, Miroslava Antiæa i druge poznate muzièare i
pesnike, Bojan Adamiè je bio èlan i predsednik struènog irija festivala od 1962. do 1974.
godine. Bio je anga ovan i kao aran er, ali su u dokumentaciji subotièkog festivala ostale
zabele ene samo neke pesme: 1964. – Prvi školski dan (Svetozar Radiæ) i Tiha luna, 1972.
– Pastirica (Jovica Škoro), 1973. – Tri enske (Marko Brecelj) i Kara Te Gozlum (Husein
Kazas). Sve pesme s festivala 1971., 1972. i 1973. godine Bojan Adamiè je snimio s
Velikim zabavnim (revijskim) orkestrom Radio Televizije Beograd, o èemu postoji
detaljna dokumentacija i snimci u Fonoteci Radio Beograda.
Kako se seæa Vojislav Simiæ, koji je od prvoga dana bio s Adamièem u struènom iriju,
jedne godine je na konkurs pristiglo 560 kompozicija. Iako je veæina bila pisana
diletantski, Bojan Adamiè je zahtevao da se svaka pregleda i prosvira, da ne bi sluèajno
promakao kakav zanimljiv referen. Jednom je, na ruèku u domu Vojislava Simiæa u
Beogradu, Bojan Adamiè rekao svom kolegi i saborcu za afirmaciju d eza i popularne
muzike da, svako ko se eli ozbiljno baviti ovim poslom ne mo e obedovati i spavati „po
satu“, nego kada mu muzika dopusti. Simiæ se seæa da je Bojan spavao po dva sata i budio
se oran da nastavi rad. Takoðe se seæa i Adamièeve brze vo nje u njegovoj Alfa Romeo
Ðuliji, kada su mu se leða zalepila za naslon sedišta. Usput, tako sam se i ja oseæao kada
me je, s još dvojicom kolega iz Umetnièkog ansambla JNA, Bojan Adamiè 1966. godine
vozio od Kranja do Ljubljane.
U Fonoteci Radio Beograda postoji 96 snimaka koje je Bojan Adamiè uradio kao
dirigent. Od toga 44 je snimljeno u studijima RT Ljubljana, sa simfonijskim, plesnim,
82
