Page 84 - Glasbenopedagoški zbornik Akademije za glasbo v Ljubljani / The Journal of Music Education of the Academy of Music in Ljubljana, leto 9, zvezek 18 / Year 9, Issue 18, 2013
P. 84
AN ADAMIÈ (1912–1995)
Muzika u svakom filmu je osobena. Nije samo zvuèna ilustracija nego i deo karaktera
liènosti i dramske radnje.
Još za vreme NOB Bojan Adamiè je za vojni orkestar aran irao i komponovao „s
mirisom d eza“ i postizao zvuk drugaèiji od tada standarnog za duvaèki orkestar. U
seæanjima Bojana Adamièa (Muzika i muzièari u NOB, Beograd 1982.) zabele eno je
kako je Muzika IX korpusa JA na meðunarodnom festivalu vojnih orkestara u Trstu 1945.
godine, na kojem su bili i amerièki i britanski orkestar, ocenjena najboljom jer je Bojan
Adamiè koraènicu priredio i za sviranje i za pevanje.
Jednom prilikom isprièao mi je zgodu kada je, odmah nakon svršetka II svetskog rata,
nastupao s d ez orkestrom u jednom hotelu na Bledskom jezeru. U dvorani je, za jednim
stolom, sedela grupa pripitih oficira, od kojih je najstariji imao èin poruènika. Poèeli su
dobacivati orkestru i dirigentu kako su, eto, oni ratovali i oslobaðali zemlju dok su
muzièari samo svirali, mo da i neprijatelju. Za vreme pauze Bojan Adamiè se popeo u
sobu i obukao svoju partizansku bluzu, s èinom kapetana. Kada se pojavio u sali i prišao
onim oficirima, isti su skoèili i stali „mirno“. - Ne znam što ste bili pre rata i èime ste se
bavili – rekao im je Adamiè – a muzièari koje slušate i pre rata su bili muzièari, a u NOB
ilegalci, komandiri i komesari. Zato, ili slušajte ili izlazite! - Ostali su. Jedan od njih
kasnije je bio na visokom polo aju u JNA i pru ao znaèajnu podršku razvoju vojnih
orkestara i muzièke kulture u JNA.
Krajem pedesetih godina dvadesetog stoleæa došlo je u Jugoslaviji do politièkog,
vojnog, privrednog i kulturnog otvaranja prema Zapadu. Prvi muzièki kolor film prikazan
u Jugoslaviji, „Bal na vodi“, pokazao je, uz prekrasnu Ester Viliams i oèaravajuæu muziku
velikog d ez ansambla s nenadmašnim trubaèem Harijem D emsom. Šezdesetih su ovde
gostovali Oskar Piterson, Luis Armstrong, Vudi Herman i drugi velikani d eza.
I Vojislavu Simiæu i Bojanu Adamièu pripisuje se anegdota da su Tita na jednom
sveèanom prijemu na kojem je nastupio d ez orkestar, pitali da li je istina da on ne voli
d ez, a da im je on odgovorio da to nije taèno i da ima ploèe Glena Milera i drugih velikana
d eza. Navodno su posle toga i ostali rukovodioci slièno govorili. Taèno je da je od tada
porasla popularnost zabavne i d ez muzike. Veliki d ez orkestri delovali su pri radio
stanicama u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani, ali su osnivani i u brojnim manjim
mestima, pri Kulturno-umetnièkim društvima i, u Vojnim orkestrima.
1961. godine, na velikom putu u zapadnu Afriku (Gana, Liberija, Gvineja, Maroko,
Tunis i Egipat), Tita je, na brodu „Galeb“, pratio i Orkestar Garde. Duvaèkim i salon
orkestrom dirigovao je potpukovnik Gvido Uèakar, a velikim zabavnim (d ez orkestrom)
potporuènik Budimir Gajiæ. Upravo s d ez orkestrom postignut je najveæi uspeh. A sve je,
po seæanju pukovnika i naèelnika Muzièke slu be JNA u penziji, Budimira Gajiæa, poèelo
tra enjem saveta od Bojana Adamièa i Vojislava Simiæa. Ocenjeno je da se muzièka
kultura u vojsci treba unaprediti, kako bi se pribli ila savremenim zahtevima vojnika,
starešina i graðana, pa su krajem pedesetih godina osnovani mali zabavni orkestri u skoro
svim garnizonima, a u vojnim orkestrima (èiji je broj smanjen) muzièari su, pored
duvaèkog i simfonijskog orkestra, svirali i u malim zabavnim i velikom zabavnom (d ez)
orkestru. Bilo je normalno da se za takav rad anga uju struènjaci iz graðanstva, pa je na pr.
orkestru u Ljubljani pomagao Bojan Adamiè, u Zagrebu Miljenko Prohaska, u Beogradu
Vojislav Simiæ i Milan Kotliæ …
84
Muzika u svakom filmu je osobena. Nije samo zvuèna ilustracija nego i deo karaktera
liènosti i dramske radnje.
Još za vreme NOB Bojan Adamiè je za vojni orkestar aran irao i komponovao „s
mirisom d eza“ i postizao zvuk drugaèiji od tada standarnog za duvaèki orkestar. U
seæanjima Bojana Adamièa (Muzika i muzièari u NOB, Beograd 1982.) zabele eno je
kako je Muzika IX korpusa JA na meðunarodnom festivalu vojnih orkestara u Trstu 1945.
godine, na kojem su bili i amerièki i britanski orkestar, ocenjena najboljom jer je Bojan
Adamiè koraènicu priredio i za sviranje i za pevanje.
Jednom prilikom isprièao mi je zgodu kada je, odmah nakon svršetka II svetskog rata,
nastupao s d ez orkestrom u jednom hotelu na Bledskom jezeru. U dvorani je, za jednim
stolom, sedela grupa pripitih oficira, od kojih je najstariji imao èin poruènika. Poèeli su
dobacivati orkestru i dirigentu kako su, eto, oni ratovali i oslobaðali zemlju dok su
muzièari samo svirali, mo da i neprijatelju. Za vreme pauze Bojan Adamiè se popeo u
sobu i obukao svoju partizansku bluzu, s èinom kapetana. Kada se pojavio u sali i prišao
onim oficirima, isti su skoèili i stali „mirno“. - Ne znam što ste bili pre rata i èime ste se
bavili – rekao im je Adamiè – a muzièari koje slušate i pre rata su bili muzièari, a u NOB
ilegalci, komandiri i komesari. Zato, ili slušajte ili izlazite! - Ostali su. Jedan od njih
kasnije je bio na visokom polo aju u JNA i pru ao znaèajnu podršku razvoju vojnih
orkestara i muzièke kulture u JNA.
Krajem pedesetih godina dvadesetog stoleæa došlo je u Jugoslaviji do politièkog,
vojnog, privrednog i kulturnog otvaranja prema Zapadu. Prvi muzièki kolor film prikazan
u Jugoslaviji, „Bal na vodi“, pokazao je, uz prekrasnu Ester Viliams i oèaravajuæu muziku
velikog d ez ansambla s nenadmašnim trubaèem Harijem D emsom. Šezdesetih su ovde
gostovali Oskar Piterson, Luis Armstrong, Vudi Herman i drugi velikani d eza.
I Vojislavu Simiæu i Bojanu Adamièu pripisuje se anegdota da su Tita na jednom
sveèanom prijemu na kojem je nastupio d ez orkestar, pitali da li je istina da on ne voli
d ez, a da im je on odgovorio da to nije taèno i da ima ploèe Glena Milera i drugih velikana
d eza. Navodno su posle toga i ostali rukovodioci slièno govorili. Taèno je da je od tada
porasla popularnost zabavne i d ez muzike. Veliki d ez orkestri delovali su pri radio
stanicama u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani, ali su osnivani i u brojnim manjim
mestima, pri Kulturno-umetnièkim društvima i, u Vojnim orkestrima.
1961. godine, na velikom putu u zapadnu Afriku (Gana, Liberija, Gvineja, Maroko,
Tunis i Egipat), Tita je, na brodu „Galeb“, pratio i Orkestar Garde. Duvaèkim i salon
orkestrom dirigovao je potpukovnik Gvido Uèakar, a velikim zabavnim (d ez orkestrom)
potporuènik Budimir Gajiæ. Upravo s d ez orkestrom postignut je najveæi uspeh. A sve je,
po seæanju pukovnika i naèelnika Muzièke slu be JNA u penziji, Budimira Gajiæa, poèelo
tra enjem saveta od Bojana Adamièa i Vojislava Simiæa. Ocenjeno je da se muzièka
kultura u vojsci treba unaprediti, kako bi se pribli ila savremenim zahtevima vojnika,
starešina i graðana, pa su krajem pedesetih godina osnovani mali zabavni orkestri u skoro
svim garnizonima, a u vojnim orkestrima (èiji je broj smanjen) muzièari su, pored
duvaèkog i simfonijskog orkestra, svirali i u malim zabavnim i velikom zabavnom (d ez)
orkestru. Bilo je normalno da se za takav rad anga uju struènjaci iz graðanstva, pa je na pr.
orkestru u Ljubljani pomagao Bojan Adamiè, u Zagrebu Miljenko Prohaska, u Beogradu
Vojislav Simiæ i Milan Kotliæ …
84
