Page 85 - Glasbenopedagoški zbornik Akademije za glasbo v Ljubljani / The Journal of Music Education of the Academy of Music in Ljubljana, leto 9, zvezek 18 / Year 9, Issue 18, 2013
P. 85
dimir Mustajbašiæ, BOJAN ADAMIÈ U BEOGRADU
U cilju podsticanja novog vida muziciranja, koje je još uvek kod starijih muzièara i dela
graðanstva izazivalo otpor i negodovanje, organizovana su takmièenja vojnih zabavnih
orkestara i festivali vojnièkih pesama i koraènica. Prvo takmièenje vojnih zabavnih
orkestara odr ano je 1962. u dvorani Doma sindikata u Beogradu. Na drugom takmièenju
1963. godine u Zagrebu, najbolji je bio zabavni orkestar iz Ljubljane, kojemu je pomogao,
aran manima i savetom, Bojan Adamiè. U godišnjem izveštaju Muzièkog odelenja DSNO
za 1963. godinu, a u osvrtu na Festival vojnih orkestara, istièe se “da je za uspeh
Ljubljanskog orkestra najzaslu niji Bojan Adamiè”. Na tom, II festivalu, prvi put nastupio
je i Revijski orkestar Umetnièkog ansambla Doma JNA iz Beograda. Treæi festival odr an
je 1964., u Ljubljani, a èetvrti 1965., u Skoplju. Od 1966. godine festivali vojnièkih
pesama i koraènica odr avani su u Beogradu. Mali zabavni orkestri su, usled kadrovskih
problema, postupno ukidani, a 1969. godine poèelo je odr avanje Festivala vojnih
duvaèkih orkestara u Sarajevu, koji je kasnije prerastao u meðunarodnu manifestaciju. Do
1975. godine, kada je, na alost, prestao da se odr ava, pored jugoslovenskih vojnih
orkestara uèestvovali su i orkestri iz Velike Britanije, Francuske, SAD, SSSR-a,
Rumunije, Maðarske, DR Nemaèke, Libije, Poljske, Kube, Meksika, Al ira, Egipta, Iraka
i Irana.
Na prvom festivalu u Sarajevu 1969., na stadionu „Kovaèi“ izvedena je simfonijska
poema Bojana Adamièa 4. Juli. U izvoðenju su uèestvovali svi jugoslovenski vojni
orkestri, uèesnici festivala – oko 500 muzièara i odelenje mitraljezaca. Dirigovao je
naèelnik muzièkog odelenja DSNO, pukovnik Vinko Savnik. Zanimljivo je da je Adamiè
tada, prvi u Jugoslaviji, upotrebio aleatoriku (u do ivljaju haosa borbe) u kompoziciji za
duvaèki orkestar.
Budimir Gajiæ ka e da je svaki Adamièev boravak u Beogradu koristio da „ukrade“
znanje iz poznavanja stila i metodike rada s d ez i revijskim orkestrom i veštinu
komponovanja i aran iranja zabavne i d ez muzike. To mu nije bilo teško jer je Bojan
nesebièno darivao svoje znanje i iskustvo.
Šezdesetih godina došlo je do otopljavanja odnosa sa zemljama Varšavskog ugovora.
Vojni orkestri i umetnièki ansambli Bugarske, Poljske, Èehoslovaèke, Demokratske
republike Nemaèke, Rumunije, Maðarske i SSSR-a gostovali su u Jugoslaviji, a prethodna
ili uzvratna gostovanja u tim dr avama i u Švedskoj, imao je Umetnièki ansambl JNA sa
simfonijskim / revijskim orkestrom, mešovitim horom i instrumentalnim i vokalnim
solistima. U prvom delu programa bile su ozbiljnije kompozicije Stevana Mokranjca,
Jakova Gotovca, Oskara Danona, Dušana Radiæa, Josipa Slavenskog, Borisa
Papandopula, Todora Skalovskog i Rudolfa Bruèija, koje su, uz dramske i vokalne
umetnike – Miru Stupicu, Jovana Milièeviæa, Julijanu Anastasijeviæ i solisticu hora
ansambla Misku Šæepanoviæ, dirigovali Franc Klinar i Mladen Jagušt ( u SSSR-u Angel
Šurev), a u drugom, revijalnom delu – vojnièke i obrade narodnih pesama i igara. Taj
drugi, revijalni deo, stvaralaèki i metodièki pripremao je Bojan Adamiè, a na tri turneje - u
Poljskoj (25. maja do 12. juna 1965.), Maðarskoj (april 1966.) i Rumuniji (maj 1966.) i
dirigovao. Inaèe je za taj deo programa pripremao Budimira Gajiæa, koji je dirigovao na
ostalim gostovanjima. Na primjer, odmah nakon gostovanja u Maðarskoj i Rumuniji, a u
okviru turneje po Jugoslaviji s nastupima u više gradova u Sloveniji, Hrvatskoj,
Makedoniji i Kosmetu, poslepodnevnim koncertima za vojnike i omladinu dirigovao bi
Budimir Gajiæ, a veèernjim, za starešine i graðanstvo, Bojan Adamiè. Na turneji po
85
U cilju podsticanja novog vida muziciranja, koje je još uvek kod starijih muzièara i dela
graðanstva izazivalo otpor i negodovanje, organizovana su takmièenja vojnih zabavnih
orkestara i festivali vojnièkih pesama i koraènica. Prvo takmièenje vojnih zabavnih
orkestara odr ano je 1962. u dvorani Doma sindikata u Beogradu. Na drugom takmièenju
1963. godine u Zagrebu, najbolji je bio zabavni orkestar iz Ljubljane, kojemu je pomogao,
aran manima i savetom, Bojan Adamiè. U godišnjem izveštaju Muzièkog odelenja DSNO
za 1963. godinu, a u osvrtu na Festival vojnih orkestara, istièe se “da je za uspeh
Ljubljanskog orkestra najzaslu niji Bojan Adamiè”. Na tom, II festivalu, prvi put nastupio
je i Revijski orkestar Umetnièkog ansambla Doma JNA iz Beograda. Treæi festival odr an
je 1964., u Ljubljani, a èetvrti 1965., u Skoplju. Od 1966. godine festivali vojnièkih
pesama i koraènica odr avani su u Beogradu. Mali zabavni orkestri su, usled kadrovskih
problema, postupno ukidani, a 1969. godine poèelo je odr avanje Festivala vojnih
duvaèkih orkestara u Sarajevu, koji je kasnije prerastao u meðunarodnu manifestaciju. Do
1975. godine, kada je, na alost, prestao da se odr ava, pored jugoslovenskih vojnih
orkestara uèestvovali su i orkestri iz Velike Britanije, Francuske, SAD, SSSR-a,
Rumunije, Maðarske, DR Nemaèke, Libije, Poljske, Kube, Meksika, Al ira, Egipta, Iraka
i Irana.
Na prvom festivalu u Sarajevu 1969., na stadionu „Kovaèi“ izvedena je simfonijska
poema Bojana Adamièa 4. Juli. U izvoðenju su uèestvovali svi jugoslovenski vojni
orkestri, uèesnici festivala – oko 500 muzièara i odelenje mitraljezaca. Dirigovao je
naèelnik muzièkog odelenja DSNO, pukovnik Vinko Savnik. Zanimljivo je da je Adamiè
tada, prvi u Jugoslaviji, upotrebio aleatoriku (u do ivljaju haosa borbe) u kompoziciji za
duvaèki orkestar.
Budimir Gajiæ ka e da je svaki Adamièev boravak u Beogradu koristio da „ukrade“
znanje iz poznavanja stila i metodike rada s d ez i revijskim orkestrom i veštinu
komponovanja i aran iranja zabavne i d ez muzike. To mu nije bilo teško jer je Bojan
nesebièno darivao svoje znanje i iskustvo.
Šezdesetih godina došlo je do otopljavanja odnosa sa zemljama Varšavskog ugovora.
Vojni orkestri i umetnièki ansambli Bugarske, Poljske, Èehoslovaèke, Demokratske
republike Nemaèke, Rumunije, Maðarske i SSSR-a gostovali su u Jugoslaviji, a prethodna
ili uzvratna gostovanja u tim dr avama i u Švedskoj, imao je Umetnièki ansambl JNA sa
simfonijskim / revijskim orkestrom, mešovitim horom i instrumentalnim i vokalnim
solistima. U prvom delu programa bile su ozbiljnije kompozicije Stevana Mokranjca,
Jakova Gotovca, Oskara Danona, Dušana Radiæa, Josipa Slavenskog, Borisa
Papandopula, Todora Skalovskog i Rudolfa Bruèija, koje su, uz dramske i vokalne
umetnike – Miru Stupicu, Jovana Milièeviæa, Julijanu Anastasijeviæ i solisticu hora
ansambla Misku Šæepanoviæ, dirigovali Franc Klinar i Mladen Jagušt ( u SSSR-u Angel
Šurev), a u drugom, revijalnom delu – vojnièke i obrade narodnih pesama i igara. Taj
drugi, revijalni deo, stvaralaèki i metodièki pripremao je Bojan Adamiè, a na tri turneje - u
Poljskoj (25. maja do 12. juna 1965.), Maðarskoj (april 1966.) i Rumuniji (maj 1966.) i
dirigovao. Inaèe je za taj deo programa pripremao Budimira Gajiæa, koji je dirigovao na
ostalim gostovanjima. Na primjer, odmah nakon gostovanja u Maðarskoj i Rumuniji, a u
okviru turneje po Jugoslaviji s nastupima u više gradova u Sloveniji, Hrvatskoj,
Makedoniji i Kosmetu, poslepodnevnim koncertima za vojnike i omladinu dirigovao bi
Budimir Gajiæ, a veèernjim, za starešine i graðanstvo, Bojan Adamiè. Na turneji po
85
